ekklhsaki 1 1024x613 orig

⏱️2 минута читања 4. јул 2021.

Колико је импресивна слика мале камене  цркве Агије Теодоре из 12 вијека у региону Аркадија, у селу Васта на Пелопонезу, толико је импресивна и прича о њој. Иако се празник Свете Теодоре слави 11. септембра, хиљаде ходочасника (иако има врло мало путоказа) посјећују цркву током цијеле године да би се поклонили и дивили се овом јединственом комплексу и необјашњивом чуду природе које доминира овим спокојним пејзажем. Наиме, седамнаест великих стабала дрвећа ниче из крова и достиже висину око 30 метара, док из темеља цркве извире поток бистре воде. Према предању, број дрвећа није случајан. Он одговара годинама свете Теодоре.То је нешто што не можете видјети нигде другдје на свијету. Чак и данас научници нису у стању да објасне како тако мала зграда може да издржи толику тежину. Црква је саграђена у 12. вијеку и због старости и начина њене градње, вјетрови и тежина грана требали су да ишчупају кров. Тако бар каже логика. Чини се да тамо важе друга правила.
Црква је за ходочаснике је отворена од јутра до заласка сунца.  Путник би на први поглед помислио да стабла дрвећа  расту директно са њеног крова, а дебла се гранају у небо. Ипак није тако. Заправо, коријени дрвећа, пролазећи кроз зидове, завршавају у земљи, док се дебла и гране пењу и проналазе излаз са крова. Што се тиче ентеријера, можемо рећи да је то врло мали простор, једноставан, са изблиједелим фрескама из времена и без посебних украса и ексцентричности. Црква је позната по бројним чудима која су доживјели они који су у њу дошли да се моле. Аутор: вјеронаука.нет

У житију свете мученице Теодоре записано је да је док  је умирала изговорила следеће ријечи:

 „Мој Христе, опрости непријатељима мојим, претвори моје тијело у цркву, моју косу у дрвеће, а моју крв у ријеку“.

maxresdefault 1 orig