Горе у Јеванђељима – препричано за дјецу

Горе су, у сваком тренутку, код људи изазивале поштовање и одушевљење. Попут моћних џинова, они се уздижу изнад околине и чини се да врховима подупиру небеса. Луталица који је ушао на планинску стазу започиње своје путовање у долини и завршава га тамо гдје руком можете додирнути облаке. Пењати се на планину значи приближити се небу, отргнути се од земаљске сујете. Гледајући са висине на јагњад која пасе, на класје кукуруза и плодне винограде, човјек се диви љепоти Божје творевине и осјећа да његово срце истовремено плаче од ганућа и пјева од радости. И свака планина има своју причу. Јер свака планина је споменик људима или догађајима повезаним са њом. Вријеме уништава чак и највеличанствене споменике које је направио човјек. А планине стоје миленијумима. Јеванђеље, такође, описује горе на којима је био Господ Исус Христос. Сада ћемо испричати њихове приче.Маслинска (Јелеонска) гора Најчешће се у Јеванђељу помиње Маслинска гора – као подручје уско повезано са земаљским животом Исуса Христа. Овдје је волио да се одмара са својим ученицима послије проповиједи. Овде су га ухватили стражари. И послије Његовог васкрсења, одавде, са врха Маслинске горе, Исус Христос се вазнео на небо. Зашто је управо ова гора постала мјесто тако важних догађаја? Да бисмо на ово одговорили, прво морамо да схватимо гдје се налази и како изгледа. Заправо, Маслинска гора није засебан врх, већ кратак планински гребен – ланац од неколико благо нагнутих планина обраслих дрвећем, који окружују Јерусалим са истока и штите град од разорног сусједства пустиње.

​Врхове Маслинског гребена од града одваја долина ријеке Кедрон. Овај дио Кедрона називају и Долином Јосафата – по гробу Јосафата, владара Јудејског царства, који је овдје живио неколико стотина година прије Христовог рођења. На обронцима планине сусједне Кедрону налази се огромно гробље чији су најстарији гробови стари око три хиљаде година. Многи људи из цијелог свијета долазили су у Јерусалим непосредно прије смрти, посебно да би били сахрањени овдје на падини Маслинске горе. Чињеница је да ће одавде, из долине Јосафата, према пророцима, почети васкрсење мртвих. Јер управо овдје, на Маслинској гори, на крају времена, биће Други долазак Господа Исуса Христа. Господ ће поново доћи на земљу на оном мјесту на којем се опростио од ученика и вазнео на небо. У књизи Дјела апостолска ово је  описано је на сљедећи начин: …  И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех. И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама, Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо. Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода  (Дјела апостолска 1,  9-12).

Али шта је то суботњи пут и колико је Маслинска гора удаљена од Јерусалима? Шабатни пут назван је у Израелу хиљаду корака којима су побожни Јевреји могли да иду у суботу на дан одмора. Према јеврејском закону, један дан у недјељи мора бити посвећен Богу. На данашњи дан не можете радити и не можете уопште ништа, али можете само читати Библију и молити се. Али пошто човјек има разних хитних ствари, закон му је омогућио да у суботу предузме хиљаду корака. Испоставило се да се Маслинска гора налази врло близу Јерусалима, на мање од километра од градских зидина. Са његових падина пружа се величанствен поглед на град. Исус је волио да сједи овдје увече и гледа у Јерусалим у зраке залазећег сунца. Одавде је, из Маслина, свечано ушао у Јерусалим, када су га сви становници града са радошћу поздравили и положили одјећу испод копита магарца на коме је јахао. А у подножју горе, су Исус и његови ученици вољели да преноће, напуштајући град. Овдје, у Гетсиманском врту, издао га је један од ученика по имену Јуда. Довео је стражаре са собом и пољубио Исуса како би схватили кога треба да зграбе. Одавде је одведен на муке и смрт. И одавде, са Маслинске горе, вазнео се на небо након свог васкрсења из мртвих. Одавде је одведен на муке и смрт. И одавде, са Маслинске горе, Он се вазнео на небо после свог васкрсења из мртвих. Одавде је одведен на муке и смрт. И одавде, са Маслинске (Јелеонске) горе, попео се на небо после свог васкрсења из мртвих. Да ли знате да: На западним падинама окренутим ка Јерусалиму некада су се налазили многи маслињаци, одакле и потиче име горе. Чињеница је да „«елеон»  у преводу са грчког значи „уље“. А најбоље биљно уље на свијету прави се управо од плодова маслине. Стога се гора зове тако – Маслинска (Јелеонска). Јелеонски гребен се састоји од три врха. Средњи је највиши, његова висина је 815 метара. Са њега се Господ Исус Христос ватнео на небо. Његово име је Гора Вазнесење. Сјеверни врх се зове Мала Галилеја. На његовој падини била је гостионица у којој су боравили посјетиоци из Галилеје. А пошто су сви апостоли били Галилејци, није изненађујуће што су ово мјесто често посјећивали кад су долазили у Јерусалим на празнике. Тавор Гора Тавор налази се веома далеко од Јерусалима. Име ове горе се не помиње у Јеванђељу, али у црквеној традицији један од најважнијих догађаја у историји човјечанства повезан је са Тавором. Овдје је по први пут Исус Христос људима открио своје Божанство на видљив начин. Наравно, и раније је чинио чуда – исцјељивао је безнадежно болесне и чак васкрсавао мртве,  зауставио олују на мору само једном рјечју… Али у исто вријеме, споља је остао обичан човјек за све присутне, не разликујући се од свих осталих људи. А онда је наступио дан када су тројица његових изабраних ученика својим очима видјели Ко је био са њима свих ових година: И рекао им је: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили“ (Мт 17). ​ „И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.  И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелиља убијелити на земљи. И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом. И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну. Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени. И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни; њега послушајте. И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом (Мк 9, 1–8).

Висока гора на којој се догодило ово чудо био је Тавор. Овдје, на његовом врху, давно умрли велики пророци Мојсије и Илија, појавили су се пред запрепашћеним ученицима, разговарајући са њиховим Учитељем. И сам Учитељ се изненада преобразио на невјероватан начин. Не само да је Исусова одјећа блистала неземаљском бјелином, већ је и његово лице почело да сија попут сунца. Гора Тавор налази се на само неколико километара од Назарета, малог села у којем је Исус провео дјетињство и младост. Обронци Тавора прекривени су зимзеленим храстовима, маслинама, багремом, љешником, олеандером, дивљим ружама и јасминовим грмљем. Потребно је око три сата да се пјешице попне на гору. Али с друге стране, они који су ишли овим путем имали су невјероватан поглед на таворску околину. Гора је са свих страна окружена равницом. Читава долина доле пресјечена је линијама путева. Одвојен од осталих, главна рута од Египта до Дамаска равна је као стријела. Свакодневно су њиме пролазили каравани моћних камила, носећи разну робу. Али одавде, са Тавора, чинило се да нису већи од мрава. А на хоризонту, у лаганој маглици, могле су се видјети горе које окружују Галилејско море.Овде је, усред све ове земаљске љепоте, својим ученицима открио небеску љепоту, засјенивши било какве људске идеје о љепоти. Четрдесет дана касније, требало је да да свој живот за спас човјечанства. Исус је знао да ће Његова смрт бити искушење за његове ученике. Да би ојачао њихову вјеру, Исус их води на гору Тавор и показује им оно што нико никада није видио на земљи – сјај Његовог божанства. Да ли знате да: Обрасла дрвећем, усамљена и огромна, надвија се над околином попут огромне камилине грбе. Некако је заобљена одоздо према горе, због чега је и добила име, што значи – испупчено мјесто (пупак). На врху горе налази се пространо подручје, благо закривљено према унутра, попут кратера у близини вулкана. И мада Тавор није вулкан, али на његовом врху је једном свјетлост засијала милионе пута јаче од ватре свих вулкана на свијету. Карантал Још једна гора која се у Јеванђељу не помиње је Карантал. Овдје нема ништа изненађујуће, јер за вријеме Исусовог земаљског живота ова гора није имала такво име. Добила га је тек након догађаја који су се десили на њој. Али ови догађаји су управо детаљно описани у Јеванђељу. Чињеница је да је ријеч „карантал“ искривљени латински број „четрдесет“. Ово је било име горе на којој је Исус Христос проводио четрдесетодневни пост након крштења. Исус се, испуњен Духом Светим, вратио из Јордана и водио га је Дух у пустињу. Тамо га је четрдесет дана искушавао ђаво и тих дана није ништа јео. „Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу, И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње, И рече му ђаво: ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб. И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: неће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој. И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока, И рече му ђаво: теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је; Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје, И одговарајући Исус рече му: иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господу Богу својему, и њему јединоме служи“ (Лк 4,  1-8). Карантал је дио планинског ланца који се протеже дуж Јудејске пустиње. За разлику од Тавора и Јелеона, обраслих дрвећем, вегетације уопште нема. Само се у подножју може видјети осушена, на сунцу, трава и ријетко грмље. Иста гораа Карантал је огроман камени блок са стрмим падинама. На његов врх могу се попети само искусни пењачи. Према предању, Исус Христос је провео пост у пећини на источној страни ове неприступачне горе. А са врха Карантала ђаво му је показао сва царства свијета. Човјеку је тешко да остане на овим мјестима и неколико сати. Врућина, висина, тмурне стијене, на којима нема ни влати траве … Међутим, Исус Христос је овдје провео четрдесет дана у потпуној самоћи, не једући храну. На сунцу запеченој гори Карантал, показао је цијелом свијету како се слабост тијела може надвладати снагом духа, тежњом Богу. Брдо Голгота У Јеванђељу се помиње још једна гора. Заправо, ово чак није ни гора, већ само мали каменити успон на брду, који се налазио у близини градског зида Јерусалима. Стијена на брду била је мјесто гдје су погубљени злочинци. Звала се Голгота. Понекад се тако зове цијело брдо, понекад – само сама стијена.

​Страшно мјесто било је испод горе. Некада је био каменолом у коме се вадио камен за градске зграде. Временом је на мјесту каменолома настала дубока јама, гдје су се након погубљења тијела злочинаца обично бацала заједно са крстовима на којима су разапети. Људи су западни дио некадашњег каменолома прекрили земљом и тамо засадили прелијепе баште. Својевремено је власник једног од ових вртова био племенити Јеврејин Јосиф из Ариматеје. Овдје, на брду, налазиле су се гробнице племенитих људи, од којих је једна, такође, припадала Јосифу. А такође се уз брдо придружила и мала осматрачница. На овом мјесту су се окупљали људи да гледају погубљење злочинаца. Исус се попео на ову планину само једном. Овдје, на Голготу, након незаконитог суђења и нечасне казне, доведен је да буде разапет. Било је то врло болно погубљење. Човјек на крсту није одмах умирао, већ би много сати патио од болова с рукама прободеним ексерима, од ужарене врућине и од уједа многих мува. Многи погубљени нису могли да издрже такво мучење и полудјели су прије смрти. Исус је разапет заједно са двојицом разбојника који су осуђени за убиства људи. Један од њих је из неподношљиве боли почео да псује и говори Исусу: „Ако си заиста Син Божији, зашто си онда дозволио да се то ради са тобом? Сиђи са крста и ослободи и нас! “ Други разбојник га је, напротив, смирио и рекао: „зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио “ (Лк 23, 39-41). А он рече Исусу: „И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје. И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају“ (Лк 23, 42-43).

Разапети су у подне. Шест сати касније, Исус је умро на крсту. То се догодило у петак увече. Послије заласка сунца, према јеврејском закону, наступила је субота – дан одмора, када Јевреји нису смјели да раде никакав посао. Стога су, желећи да брзо изврше погубљење, стражари убили пљачкаше. А да би био сигуран у Исусову смрт, војник  је пробо Његова ребра копљем. Капи крви које су потекле из ране пале су на камење Голготе – гроба првог човјека. Ово је било искупљење за Адамов гријех, за који је безгрешни Син Божији пролио своју крв. Убијени разбојници бачени су у каменолом. А тијело Исусово узео је, са мјеста погубљења Јосиф из Ариматеје и сахранио га у свом гробу на падини брда. Овдје је тијело Спаситеља остало до Његовог васкрсења, што се догодило трећег дана након распећа. ​ Да ли знате да: У преводу са арамејског, Голгота значи „лобања“. Ово име се објашњава на различите начине. Неки кажу да је гора тако названа, јер је у облику подсјећала на људску главу. Други су склони да вјерују да име потиче од многих остатака стријељаних који су овдје сахрањени. Али постоји много занимљивије и важније објашњење. Према предању, Ноје је, ушавши у ковчег прије потопа, из гроба узео остатке првог човјека на земљи – Адама и унио их у ковчег са собом, надајући се да ће се спасити његовим молитвама. Послије поплаве, Ноје је ове остатке подијелио између своја три сина. Најстаријем сину Симу дао је главни дио – Адамову лобању. Сим је, према пророчком дару који му је дат од Бога, закопао чело Адама недалеко од мјеста гдје је Јерусалим требало да настане годинама касније. Излио је високи гроб у близини стијене. Тако је настало Брдо Голгота.*** Горе у Јудеји нису веома високе. Тавор – 588 метара, Јелеон – 815 метара, Карантал – 380 метара. Тешко је одредити висину брда Голгота, али сама стијена на њеном врху била је нешто виша од 10 метара. Чини се да ове „бебе“ значе у поређењу са џиновским планинама, попут Хималаја, гдје су врхови високи чак осам километара! Међутим, управо та имена – Голгота, Тавор, Јелеон – памте се у најразличитијим народима широм земље већ двије хиљаде година. Јер свака планина је споменик људима или догађајима повезаним са њом. А испоставило се да су ове горе биле учеснице најважнијег дијела историје човјечанства – земаљског живота Исуса Христа.  Аутор: Александар ТКАЧЕНКО /  ​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ