Православна иконографија: Авраамово наручје

Недеља пре Рождества Христовог (Божића) посвећена је Светим оцима и прецима Исуса Христа. Међу старозаветним свецима којих се сећамо ових дана, Авраам  је можда најбољи пример, као заједнички патријарх и јудаизма (као отац зачетник савеза између човека и Бога) и хришћанства (као прототип свих верујућих). Ова патријархална слика Авраама има утицај на његово представљање у иконографији, а то је резултовало да се на  на многим сликама – и на истоку и на западу- прикаже „Авраамово наручје (или њедра)“. Авраамово наручје представља  место утехе упокојених, које налазимо у јудејској, па према томе и у хришћанској литератури. У већини религија, чак иако је то симболично,  Рај је приказан као место радосне гозбе са другим праведницима. Међу Јудејима тамо негде око Христовог времена, било је нормално јести наслоњен левим лактом на софи, док је десна рука била слободна да се њоме једе. Како су се софе често делиле, једна особа би се по природи ствари наслонила „на њедра“ особи са леве стране.То се сматрало одавањем почасти наслонити се на њедра господара гозбе (Јн 13,23). Према томе, бити у Авраамовом наручју (на Авраамовим њедрима) – оцу свих верујућих – значи бити на нарочито повлашћеном  месту на „гозби“ после овог живота. Најпознатија референца Авраамовог наручја је онда кад Исус говори „Причу о богаташу и Лазару“, у којој просјак завршава у Авраамовом наручју док богаташ завршава у паклу (Лк 16, 19-31). Према томе, већина иконографије везане за Авраамово наручје на Истоку је приказано у контексту раја. Они приказују то место у које се иде после овог живота прилично дословно, са безброј душа у лику деце (Мат 18,3) која су приљубљена уз Авраамова њедра, делимично прекривајући његову хаљину. Он такође може да носи неку плочу којом су подупрете те душе.  Како је то слика раја, Авраам је приказан као део једне веће слике – најчешће као мали део композиције Судњега дана. Авраамово наручје, такође, налазимо у доњем делу иконе Свих Светих. Овде такође, премда је приказан рај, приказују се бујна стабла у позадини (на овом Руском примеру из 18.века, стабла су локална „Божићна дрвца“ која мештани препознају). Много чешће, Авраам се приказује са још два патријарха: сином Исаком и унуком Јаковом (названим Израиљ у старозаветној причи). Они су приказани са једне и са друге стране Авраамове, сви седе на начин како доликује особи у чију је част гозба; понекад се они такође приказују како „доје“ мале душе својим грудима. Јаков има на својим грудима 12 малих душа, указујући на 12 синова- и племена- Израиљевих. Укључивање Исака и Јакова у ову рајску слику није никаква тајна: Исус такође укључује ова три патријарха у Своју рајску слику: „А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме“ (Мт 8,11). „Сјешће“ опет наговештава рај као место части (односно наслањања на њедра патријарха) на великој гозби. Како је Исусов земаљски пут трасиран Јаковом, Исаком и Авраамом, ова тројица се често помињу у химнама Цркве:„Поклонимо се највећим Светим оцима: Аврааму, Исаку и Јакову јер се из њихове лозе кроз  Пречисту Дјева Христос јави као Свемогући Бог“ и „… јер Авраам, Исак и Јаковсу зачетници пророка…“ и „Сионе, граде Бога нашег, дигни глас свој и прослави успомену на Свете оце Авраама, Исака и Јакова…“ Црквене химне чак нам представљају слику сва три патријарха у рају, са свим праведницима (и Богородицом): „Богородице, размишљајући о твом величанственом Зачећу, Авраам пријатељ Божји, заједно са Исаком и Јаковом са хором изабраних светих радује се“. Јасно је да су слике младих душа које су приљубљене на њедра Авраамова символичне, као што је и слика гозбе у рају са тројицом патријарха. Међутим, популарност ове слике је управо у њеној „овоземаљскости“. Ову слику је користио Исус у Својим учењима, након свега: Бог нам овде у телу каже „телесне“ приче да би нас довео до Царства небеског. Није изненађујуће да се веома јасно осликавање Авраамовог наручја (6. век) може наћи у Сиријском манастиру у Египту. Као што смо поменули у једном посту везаном за икону Богородице Млекопитатељице, овај манастир су основали монаси који су бежали од Јулијеве јереси која је порицала пропадљивост (односно човечност) Христовог тела пре Његовог васкрсења. Као што се на фрескама приказује Мати Божја како доји Исуса, ми такође можемо наћи веома интимне слике праведних на Авраамовим грудима: Овде душе праведника у дечјем обличју не само да се гозбе са Авраамом, Исаком и Јаковом; он нису само наслоњене на њедра патријарха; они их руком хране! „Боже живих и упокојених, бесмртни Царе и васкрсли Христе, Боже наш истинити, посредовањем … светих и славних праотаца наших Авраама, Исака и Јакова… упокоји душе слугу Својих који су отишли од нас, у место правде; упокоји их у наручју Авраама, Исака и Јакова; и уброј их у свете и смилуј се на њих, као добри Бог који љуби човека “ (са отпуста Службе упокојеним).